петак, 26. новембар 2010.

Dar vode




Kiša kad ozgor na zemlju pada
ona si je jedna: što voda, voda.
Ama na bilju, na drvlju, razliko dejstvuje:
mekša i tvrdi, sladi i gorča,
bojali čini, miris i zločest zadah
primeće cveću i travama;
ubeljuje, zeleni, žutka, crveni,
crnpurasti, plavetni i prešaruje;
na papradi sladi, na pelinu gorča,
a neke nakisele ukazuje...
Osobito svakoj rastlici
svoju razlikost daje,
te na maslici s vode zejtin rađa,
a na lozi vino;
na razliki drveti, razliko i voće biva.
Tako i obaška svakoj travici
svoj dar joj voda izdaje.

субота, 20. новембар 2010.

Sutra


To-morrow, and to-morrow, and to-morrow,
Creeps in this petty pace from day to day,
To the last syllable of recorded time;
And all our yesterdays have lighted fools
The way to dusty death. Out, out, brief candle!
Life's but a walking shadow, a poor player
That struts and frets his hour upon the stage
And then is heard no more. It is a tale
Told by an idiot, full of sound and fury
Signifying nothing

Sve sutra i sutra i sutra! Mili to
Iz dana u dan sitnim korakom
Do zadnjeg slova u knjizi vremena.
I sva nam juče svetlila su samo
Ludama put u prašnjavu smrt.
Gasi se, gasi kratko kandilo!
Život je samo lutajuća sen:
Kukavan glumac što se boči i koči
Na daskama svoj čas, a onda se
Više i ne čuje; to je pripovest
Idiota jednog, puna buke i besa,
A ne znači ništa.

понедељак, 15. новембар 2010.

Kalende maja


Kalenda maia
Ni fueills de faia
Ni chans d'auzell ni flors de glaia
Non es qe.m plaia,
Pros dona gaia,
Tro q'un isnell messagier aia
Del vostre bell cors, qi.m retraia
Plazer novell q'amors m'atraia
E jaia,
E.m traia
Vas vos, donna veraia,
E chaia
De plaia
.l gelos, anz qe.m n'estraia.

Ma bell' amia,
Per Dieu non sia
Qe ja.l gelos de mon dan ria,
Qe car vendria
Sa gelozia,
Si aitals dos amantz partia;
Q'ieu ja joios mais non seria,
Ni jois ses vos pro no.m tenria;
Tal via
Faria
Q'oms ja mais no.m veiria;
Cell dia
Morria,
Donna pros, q'ie.us perdria.

Con er perduda
Ni m'er renduda
Donna, s'enanz non l'ai aguda
Qe drutz ni druda
Non es per cuda;
Mas qant amantz en drut si muda,
L'onors es granz qe.l n'es creguda,
E.l bels semblanz fai far tal bruda;
Qe nuda
Tenguda
No.us ai, ni d'als vencuda;
Volguda,
Cresuda
Vos ai, ses autr'ajuda.

Tart m'esjauzira,
Pos ja.m partira,
Bells Cavalhiers, de vos ab ira,
Q'ailhors no.s vira
Mos cors, ni.m tira
Mos deziriers, q'als non dezira;
Q'a lauzengiers sai q'abellira,
Donna, q'estiers non lur garira:
Tals vira,
Sentira
Mos danz, qi.lls vos grazira,
Qe.us mira,
Cossira
Cuidanz, don cors sospira.

Tant gent comensa,
Part totas gensa,
Na Beatritz, e pren creissensa
Vostra valensa;
Per ma credensa,
De pretz garnitz vostra tenensa
E de bels ditz, senes failhensa;
De faitz grazitz tenetz semensa;
Siensa,
Sufrensa
Avetz e coneissensa;
Valensa
Ses tensa
Vistetz ab benvolensa.

Donna grazida,
Qecs lauz' e crida
Vostra valor q'es abellida,
E qi.us oblida,
Pauc li val vida,
Per q'ie.us azor, donn' eissernida;
Qar per gencor vos ai chauzida
E per meilhor, de prez complida,
Blandida,
Servida
Genses q'Erecs Enida.
Bastida,
Finida,
N'Engles, ai l'estampida.

Raimbaut de Vaqueiras


Milina maja
ni list iz gaja
nit latice
ni ptica graja
iz celog kraja
ne čine da ja
razvedrim lice
damo puna baja
dok čekam nice
da vašeg sjaja
moć raspe tmice
i ljubav trajna
osvaja
i spaja
sa mnom vas
damo iz raja
izdvaja
izdaja
zli glas
uzrok moga vaja

Dragano blaga
nek božja vaga
sudi zli glas
jer svak ko zna ga
ne pušta vraga
tog preko praga
koji za čas
deli bića draga
al' ja kraj vas
jedinog blaga
čekam svoj spas
a tog što slaga
neka ga
bestraga
do tamo
prati ga ta ljaga
jer blaga
predraga
o damo
mre moja snaga.

Kako da patim
i potom vratim
damu ako njen ne beh sasvim
jer draga s dragim
nitima zlatnim
to zna svako
veže se zatim
koje jako
drže nju sa njim
lik lep tako
koji tek tražim
da hvalim
da mazim
i ne da
zlo ga zgazim
ja vas snim
vas pratim
izgleda sa nadom praznim.

Nisam tako rad
jer odem li tad
Lep Viteže
nastradaću mlad
jer srca mog jad
i svih želja sklad
tu mi leže
to je sav moj slad
dok sve teže
zlice šire sad
damo mreže
lek im je moj pad
da nekad
moj beznad
opazi
svila bi u kad
vas najzad
ta gamad
što gazi
moga srca sad.

Jer vi ste sama
iznad svih dama
gđo Beatriče
svojim pred nama
tim vrlinama
vidi se namah
da vam priliče
igre s rimama
i lepe priče
sliko iz rama
u vas se stiče
duh k'o sred hrama
pun plama
što slama
sile tla
tvrđeg od kama
jer tama
pred vama
beži zla
i puna srama.

Damo svet vidi
vaš plemeniti
lik tako beo
koju čast kiti
ko želi skriti
to nek se stidi
ja bih tek hteo
damo vaš biti
i vama ceo
život vlastiti
častiti
krasiti
čak bliže
nek Erik Enidi
znaj i ti
kraj hiti
markiže
sad estampidi.

Reimbaut od Vakeirasa

субота, 13. новембар 2010.

Diptih Ljubavi i Mudrosti


Portia's love:

Beshrew your eyes,
They have o'erlook'd me and divided me;
One half of me is yours, the other half yours,
Mine own, I would say; but if mine, then yours,
And so all yours

Klete vaše oči!
Urekoše me one i na dvoje
Razdeliše mi srce: pola njega
Vaše je, druga polovina vaša -
Htela sam reći: moja; no je l' moja,
Onda je vaša, te je vaše sve.


Bassanio's choice:

So may the outward shows be least themselves:
The world is still deceived with ornament.
In law, what plea so tainted and corrupt,
But, being seasoned with a gracious voice,
Obscures the show of evil? In religion,
What damned error, but some sober brow
Will bless it and approve it with a text,
Hiding the grossness with fair ornament?

There is no vice so simple but assumes
Some mark of virtue on his outward parts:
How many cowards, whose hearts are all as false
As stairs of sand, wear yet upon their chins
The beards of Hercules and frowning Mars;
Who, inward search'd, have livers white as milk;
And these assume but valour's excrement
To render them redoubted! Look on beauty,
And you shall see 'tis purchased by the weight;
Which therein works a miracle in nature,
Making them lightest that wear most of it:
So are those crisped snaky golden locks
Which make such wanton gambols with the wind,
Upon supposed fairness, often known
To be the dowry of a second head,
The skull that bred them in the sepulchre.

Thus ornament is but the guiled shore
To a most dangerous sea; the beauteous scarf
Veiling an Indian beauty; in a word,
The seeming truth which cunning times put on
To entrap the wisest...

Te tako može često spoljašnjost
Ne biti jezgru svom ni nalik; vazda
Nakit čoveka vara. Malo li je Na sudu takvih prljavih i gadnih
Odbrana koje, kad su milozvučnim
Rečene glasom, zla vid zasenče?
Malo l' u crkvi groznih jeresi
Kojima kakav dostojanstven otac
Blagoslov daje i opravdava ih
Citatom kakvim svetim, skrivajući
Nakaznost njinu lepim nakitom?

Poroka nema tako tupava
Da neće neku oznaku vrline
uzeti na se. Kukavica ima
Napretek, koje srcem čvršće nisu
No što su kakvi basamci u pesku,
A brade nose kao mrki Mars
I kao Herkul; no kad malo bolje
U njih se začeprka, vidi se
Da im je jetra kao mleko bela;
A srčanosti ovaj korov na se
Stavljaju da bi bili strašniji!
Lepotu pogledajte, videćete
Da se na gram, na kantar kupuje;
A ko na sebi više nosi nje -
U čemu čudo prirodno se tvori -
Taj utoliko manje teži sam:
Tako su one zlatne kovrdže,
Zmijasto uvijene, što na vetru
Raspusno poigravaju, na nekoj
Lepoti vajnoj - često samo miraz
Sa tuđe glave, dok u grobu leži
Lobanja što ih donese na svet.

Nakit je tako samo varljiv žal
Pred morem punim strašnih pogibelji;
Lep veo koji pokriva rugobu;
U jednu reč: tek privid istine
Što ga na sebe lukavi trenutak
Uzme za zamku i mudracu stavi...


субота, 06. новембар 2010.

Incipit


U onom odeljku knjige moga pamćenja, pre kojeg bi bilo malo toga za čitanje, nalazi se rubrika, koja kaže: INCIPIT VITA NOVA. Upravo pod tom rubrikom stoje ispisane reči koje imam nameru da prepišem u ovu knjižicu; i ako ne baš sve, bar njihov smisao.

петак, 05. новембар 2010.

XLIII


When most I wink, then do mine eyes best see,
For all the day they view things unrespected;
But when I sleep, in dreams they look on thee,
And darkly bright, are bright in dark directed.
Then thou, whose shadow shadows doth make bright,
How would thy shadow's form form happy show
To the clear day with thy much clearer light,
When to unseeing eyes thy shade shines so!
How would, I say, mine eyes be blessed made
By looking on thee in the living day,
When in dead night thy fair imperfect shade
Through heavy sleep on sightless eyes doth stay!
All days are nights to see till I see thee,
And nights bright days when dreams do show thee me.